Rad
Magna Electio
Magna Electio koristi antropomorfnu satiru i jezik formalnog portreta smešta u apsurdnu, gotovo pozorišnu situaciju. Doberman se pojavljuje u svešteničkoj odeždi pored mačke u monaškoj haljini koja drži čašu martinija. Kontrast između ozbiljne odeće i neočekivanih protagonista unosi humor i istovremeno preispituje autoritet tradicionalnih društvenih uloga. Bogato obrađene tkanine i pejzaž vidljiv kroz lučni otvor daju prizoru klasičan okvir, ali ga životinjski likovi neprestano narušavaju. Rezultat je razigran komentar o moći, konvenciji i društvenom nastupu.